Faeries

Faeries

Странице

четвртак, 19. децембар 2013.

Šta sve može Beli zec

Ne znam kako bih počela ovu priču, jer su mi prethodni dani bili vrlo tužni. Priča o eksploataciji nikla i kobalta u ovim našim krajevima, odnosno na području Veluće-Ruđinci, o kojoj se malo diskutovalo, a više prećutkivalo, me je potpuno porazila. A najviše od svega ravnodušnost i apatija nas meštana Vrnjačke Banje i okoline. Trsteničani su se digli na noge, rešili da blokiraju puteve ukoliko neko uopšte pokuša da se približi određenim lokacijama i jasno stavili do znanja da to ne žele. Ja im se bezgranično divim. A kod nas se ljudi, na pomen nikla, smeju, prosto ne veruju da svet može da bude toliko pokvaren, da ljudski um može da bude tako deformisan. Utvrđeno je da nikla ima na Grotu, brdu koje se nalazi 200-300 metara od moje kuće, što znači da će nas raseljavati odatle, a oni koji budu ostali u blizini raspadaće se lagano od raznoraznih kancera, pre svega pluća, grkljana, nosa...Trudim se da prihvatim i razumem ovaj svet i njegova pravila, ali mi nikad nije baš nešto išlo za rukom, a posle ovakvih stvari to mi postaje još teže. Volela bih da mogu, kao Beli zec i Alisa, prosto skočim u neku rupu i nađem se u nekoj realnosti potpuno drugačijoj od ove. Naravno, uvek je tu Novi Zeland kao alternativa, koji ja uvek pomenem kad mi prošište ventili. Dakle, samo negde što dalje odavde...
Ali, kako to obično biva, kad čovek zapadne u najdublje očajanje i mizantropiju, desi se nešto što ga uveri da apsolutno nije u pravu i da ovaj svet ipak ima razloga za postojanje i imaće dokle bude bilo bar jednog dobrog čoveka u njemu. I upravo dok sam tako sedela i očajavala, stigao mi je Beli zec, koga malopre pomenuh.

Pored svih svojih mana (a ima ih prilično) imam i jednu vrlinu, koja mi pomaže da preživim, a to je da, kad mi se desi nešto lepo, odjednom zaboravim, pa nije baš da zaboravim, ali odgurnem od sebe neke loše misli (bar na nekoliko trenutaka) i potpuno se prepustim radovanju. 
Baš sam bila radoznala šta mi je Zeka doneo. U svakom slučaju, bila sam sasvim sigurna da je nešto jako lepo, sudeći po ambalaži. A unutra...
...nešto lepo zapakovano.
Prosto mi je bila milina da odvezujem mašnice :)
Ohoho! Prvo sam naišla na čokoladu i to neku mnogo finu!
Onda je došao red da se odvezuju zelene mašne (usput, obožavam zeleno).
A unutra monografija renesansnog slikara Pjera dela Frančeske, što me je mnogo obradovalo, jer, pored brojnih slikarskih monografija koje imam, Frančeska nisam imala.
Knjiga je apsolutno predivna i obiluje odličnim reprodukcijama, koje prikazuju svu prefinjenost rane renesanse.

 I na kraju dođoh do pisma...
...pravog starinskog pisma sa pečatom.
A unutra rukom pravljena čestitka.
Mislim da već možete da pogodite od koga je. Ko bi drugi bio nego Fikreta i njena Ksenija (Il mondo di Fikreta), uvek tako pažljive, iskrene, dobronamerne, sa željom da drugima ulepšaju dan. I, zaista, uspevaju. Ljubav je najveća čovekova vrlina, ljubav prema ljudima, biljkama, insektima, svemu što gmiže po ovoj planeti, i svest da je sve povezano, da zavisi jedno od drugog, da ću isekavši drvo ili zgazivši bubu (a da ne govorim o nekom većem zlu) uzburkati čitav kosmos. I dok su neki tog osećanja lišeni, drugi ga imaju u izobilju. Valjda je i to stvar ravnoteže...I tako Fikreta i Ksenija, kao Robin Hud i Mali Džon, ispravljaju ovaj svet svojom dobrotom, ali sve to nekako skromno, nenametljivo...I njihova brižnost je uvek tu kad vam najviše treba...
Pre nekog vremena sam takođe dobila vrlo neobičan paket, takođe od njih dve.
Naravno, uvek je sve spakovano sa nekom posebnom pažnjom i bude vam jasno da to kod njih nije obična stvar, prosto staviti u kovertu i poslati. Ja to zamišljam kao nekakav svečani događaj u koji one ugrađuju mnogo ljubavi.
A u paketu nešto sasvim neočekivano i nešto što ja mnogo, mnogo volim - čajevi.
Malo su nam utihnule naše čajanke ovih dana, niko od nas nije imao mnogo volje da se time bavi, meni se nisu mesili kolači, a i deca su se, pred polugodište zaronjena u svoje udžbenike, ućutala. Ali, kad vidim da tamo neko misli na nas i čita naše misli i želje, evo, odlučujem da ću brige prevazići i večeras napraviti jednu ludu čajanku. Nasrnućemo na ove divne čajeve i čokoladu :)

Fikreta, Ksenija, hvala vam beskrajno za sve vaše divne misli, reči i dela!

10 коментара:

  1. Prestrašno je ovo što vam se događa...kamo ide ovaj svijet...ponekad mi se čini da sve što nam se događa ovisi o dobroj volji nekog zločestog čovjeka, koji negdje tamo sjedi u fotelji, nezainteresiran za život...i da zapravo malo toga možemo sami učiniti da nešto promijenimo...ali ipak moramo pokušavati...a poklon je baš bio tempiran da te oraspoloži, Fikreta i Ksenija prave su vile :) Nadam se da će sve dobro završiti i da će se taj ludi naum izjaloviti...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mi u kući, prosto, ne možemo verujemo šta se dešava. I kako ovoj deci da objasnimo? Ja, koja uvek spavam kao pravednik, sada, uopšte, ne mogu da zaspim, a i kad zaspim to je neko čudno stanje polusna i, naravno, budim se svaki čas. Ne znam, videćemo šta će biti...A Fikreta i Ksenija su predivne, zaista prave vile, stvarno su mi ulepšale dan :)

      Избриши
  2. Draga Kajo, nažalost, često se osjetimo nemoćni pred sličnim odlukama moćnih ljudi koji razumiju samo riječi kao što su- profit, novac, bogatstvo. Takvih je mnogo, svuda oko nas. Kako se boriti, ne znam, valjda svako treba da pronađe neki svoj način. Iskreno se nadam da će se desiti nešto pozitivno i jako da zaustavi taj korak u tvom kraju.
    U posljednje vrijeme ovde je bilo mnogo polemike oko nuklearnog otpada odlaganog dugo vremena u jednoj zoni gdje sad ljudi masovno umiru od raka, a neko je od toga zaradio ogromne pare.
    Mi, koji se još radujemo bijelim zečevima i osmijesima onih koji su nam dragi, borimo se na svoj način i ne gubimo nadu.
    Uživaj u čajanci sa svojim djevojčicama, drago nam je da smo odabrale knjigu koju nemaš.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, Fikreta, na svemu. Ne zna šta bih rekla...Nadam se, valjda, da neće uništiti ovaj naš divni kraj, ali je ta moja nada veoma mala. Ako se to ne desi sada desiće se za pet, deset ili petnaest godina. U svakom slučaju, naš mir je narušen zasvagda. Čini mi se da mi ne smeta toliko to što ćemo morati da se selimo, koliko činjenica da će potpuno unakaziti prirodu i pretvoriti je u vanzemaljski ambijent u kom trava ne niče. Prosto ne mogu da verujem de se i kod vas dešavaju slične stvari. Izgleda da je glavni svetski problem postalo pitanje gde odložiti nuklearni otpad...
      Neću da mislim o tome... trebalo bi da ovo vreme mira koje nam je još ostalo iskoristimo najbolje što možemo, tako da ćemo čitati knjige i praviti čajanke...Planirale smo da na leto provedemo jednu noć napolju, u paviljonu...mislim da će nam ovo biti zadnja šansa za to...

      Избриши
  3. Znala sam da je od Fikrete! Ona baš ume da iznendi i obraduje, zar ne?

    A što se tiče odluka moćnih ljudi, bojim se da će ih sprovesti u delo, i to onako kako njima odgovara, bez obzira na volju ljudi, tako da, namoj da te rastužuje pasivno ponašanje meštana.

    A dok se tone desi, ako se uopšte desi, tj. dođe do eksploatacije, nemoj brinuti o tome, važi?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Divna si, Nataša, znaš li? Uvek nekako sigurna da će sva na kraju ispasti kako treba. Šteta što nemam bar delić tvog karaktera, ali ja sam nekako sklona da, čim vidim nepravdu i sve te loše stvari koje se dešavaju oko nas, odmah klonem i osetim se potpuno nemoćnom, toliko nemoćnom da me to fizički boli. Slab karakter, valjda, šta li je. Ostane mi samo još pomalo snage za crtanje :)
      Da, i ja sam, čim sam ugledala paket, znala da je od Fikrete. Divna je ona, stvarno divna...

      Избриши
  4. Žao mi je što s edešava oko tebe , nažalost ni kod nas nije baš neka divna sitacija jer je blizu tvornica nafte, naš grad naše županije je poznat po tome da ljudi češće oboljaveju od takvih zlogukih blesti ali moramo ne misliti o tome..
    Pozitivno o svemu i u svemu..
    Jako lijepe i divne poklone si dobila i stvarno zamotani sa mnogo ljubavi i pažnje koju primjetimo samo mi mali ljudi ...
    Uglavnom želim ti lijepe blagdane koji ti dolaze ali sa mnogo više pozitivnog stava i vidjet ćeš da ćeš se puno bolje osjećati.. lp

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, Klaudija, mnogo mi znače tvoje, kao i reči ostalih naših dragih blogerki. Izgleda da smo svi u sličnoj situaciji. Oni koji su moćni i jure za profitom se ne obaziru na obične ljude i njihove obične živote. Videla sam na internetu da su i u Rumuniji nemiri zbog najave eksploatacije nafte iz škriljca, koja bi ozbiljno ugrozila njihovu životnu sredinu. Kod nas se sada uveliko radi na prikupljanju potpisa protiv rudnika nikla. Nadajmo se da će to uroditi plodom.
      I ja tebi želim vedre i nasmejane predstojeće praznike. U zdravlje!

      Избриши
  5. anirataktulubvalpovokbc.blogspot.com, moja nova adresa, samo sam ubacila par slova, jer opet nekakve proste stranice upućuju na moju, ne znam kako to netko napravi, morat ću naći nekog hakera da mi objasni, kako da se zaštitim, malo malo vidim da moja stranica vodi na nekakve reklame, prodaje i sl. ... :/ Sve najbolje u novoj, nadam se da ćete imati lijep doček :)

    ОдговориИзбриши
  6. Draga Katarina, znam koliko ti je teško i suosjećam s tobom. Ovde je također situacija katastrofalna, hiljade cuka je na ulicama, sada žele da ih sklone i ubiju. :( Zagađenje zraka je prekomjerno! Ja koja sam zdrava kada izađem vani počnem kašljati. Kompletna situacija sa politikom, mitom i korupcijom je fuj! Čak je do te mjere došlo da se u ovoj godini očekuju neredi. Iskreno se nadam da ćemo se svi dići konačno i pokušati nešto promijeniti! Da mogu išta učiniti i za tvoju Vrnjačku Banju, rado bih :) Kao što kažeš, da nam nema knjiga, kreativnih ideja i dobrih ljudi razbolili bi se od nepravde i tuge. Zato uživaj u svakom momentu, a iskreno se nadam da neće biti ništa od eksploatisanja i da će im planovi propasti za sva vremena!!! Želim ti jako sretnu i uspješnu Novu godinu! :*

    ОдговориИзбриши

Hvala vam što ostavljate komentar :)