Faeries

Faeries

Странице

субота, 06. јул 2013.

Pisma

Ne znam zašto, ali uvek se obradujem kad mi stigne pismo ili pošiljka, pa makar to bilo obaveštenje iz banke :) Čudesno je lepo kad vam stigne nečija rukom pisana misao, kao da se delić tog nekog preneo na papir i ostao tu zauvek. Ima tu nečeg ličnog, prisnog, što izmiče ovoj virtuelnoj stvarnosti u kojoj živimo. Čudnovato je to kako nas je blog zbližio i naveo da komunicramo na jedan starinski i izmodeli način, koga se naši roditelji sećaju sa nostalgijom. Posle ovoga što je rečeno, lako je zamisliti koliko mi je bilo drago kada mi je stigla jedna veoma lepa razglednica iz Italije.
Fano, predivno mesto u kome živi Fikreta (Il Mondo di Fikreta), bogato antičkim građevinama, muzejima, arheološkim nalazištima, burne i uzbudljive istorije, čarobnog ambijenta kroz koji protiču neke neobične zelene vode, prosto privlači svojom bajkovitom prošlošću. I, eto, tu živi Fikreta sa svojom Ksenijom ukrašavajući kutije dekupažom, praveći čestitke i origami figurice. I bila je toliko dobra da me se seti i pošalje ovu ljupku razglednicu.
Nedugo potom, stiže mi i jedan slatki paket iz Beograda, a u njemu nešto toliko lepo, da me je ostavilo bez teksta.
Maki (Unikatni pokloni) mi je poslala flašu sa svojim neverovatno ljupkim siluetama. A onda sam je ja napunila likerom od ribizle i još više se oduševila, a verujem da će se i ona sama iznenaditi kad bude videla :)
Slutila sam da to nije sve i bila sam u pravu, jer sam ubrzo od Creativa Cale dobila jednu neverovatno simpatičnu blog nagradu, koju je dodelila svim čitaocima bloga na blogorođendan.
Nisam, nažalost, imala baš mnogo vremena da se posvetim svojim silueteam i crtežima, tako da se to što sam radila prilično oteglo. Ideja se začela dok sam slušala pesmu Dvoržakove Rusalke o mesecu. Ne, nisam u pravu! Sve je počelo kad sam napravila skicu žene koja izgleda kao da pluta po vodi. Nisam toga ni bila svesna dok mi Joja listajući po mojim sveskama nije skrenula pažnju na to. A posle je usledio Dvoržak. Ne mogu baš uvek da pratim kako stvari teku. Na kraju nije bilo ništa ni od Rusalke, ni od Dvoržaka, ni od meseca,  već odnekud "ispade" Ofelija. Neka me niko ne pita "zašto", jer nemam pojma. Još od prvog čitanja bila mi je dirljiva njena sudbina, i pomisao da bi se većina ljudi danas nasmejala njenoj slabosti i krhkosti, mi je čini još dražom. Voli li još neko Šekspira osim mene (i Engleza, naravno)?
 Čaj je uvek tu :)

"Pray you, love, remeber"


10 коментара:

  1. Divan post, Kajo! Ne znam odakle bih počela.

    Ja obožavam pisma i ne mislim da su izmodela, samo su, malo, zaboravljena.

    Fikreta je divna žena i nikad ne mogu zaboraviti kad je poslala knjigu za moju ćerku. Kako sam se samo obradovala! Drago mi je da postoje takvi ljudi i da nas je blogovanje, kao najneočekivaniji način, zbližio. Nisam verovala u internet prijateljstva, ali se pokazalo da nisam u pravu.
    Flaša sa likerom izgleda fantastično. Fotka je savršena.

    Cale ima jako zanimljiv blog, a ja sam se obrukala, jer sam joj obećala da ću joj nešto poslati,a nikako to da uradim, sve mi fali vremena.

    A što se tiče Ofelije i meni je njena sudbina jako potresna. Svi smo mi, pomalo, Ofelija, samo što je danas vreme takvo da se te osobine maskiraju. Nežnost i ranjivost se menjaju za drskost, odsečnost, neku vrstu grubosti kao zaštite, a ja bih mnogo puta htela da se ponašam KAO ŽENA. Sigurna sam da razumeš o čemu se radi...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Moram da priznam da sam i ja imala sličan stav kao i ti. Bila sam vrlo sumnjičava kad su u pitanju internet prijateljstva. A onda sam imala zadovoljstvo da lično upoznam tebe i Bojanu, a indirektno, preko pisama koja pomenuh, i mnoge druge blogere. I na kraju mogu da kažem da ste mi baš prirasle za srce :)
      A što se ženske prirode tiče, ja verujem da njeno glavno odličje treba da bude empatija, sposobnost saosećanja sa drugim bićem. Mislim da je priroda to tako odredila, jer je većina muškaraca lišena tog osećanja. Dakle, to je ono što ženu čini ženom. Međutim okolnosti su sada drugačije. Žena mora da radi, da izdržava porodicu,da bude samostalna, da se bori...Dosta toga zavisi i od okolnosti u samoj porodici. Malo mi je jezivo kad vidim kako tinejdžerke mogu da budu hladnokrvne i grube...Valjda je to sad u trendu.

      Избриши
  2. Prekrasno! Siluete u boci djeluju kao na zalasku sunca...a tvoj rad je kao i uvijek savršen, jednostavno obožavam te siluete!
    Pisanje pisama je nažalost zapostavljeno, iako svi priznaju da se neobično obraduju kada stigne pismo i da su uzbuđeni i nestrpljivi dok ga očekuju...i ja se već duže vrijeme pripremam poslati neka pa nikako...inače skupljam razglednice i pisma, imam još neka iz mladosti roditelja :) Mislila sam i o tome napraviti post, bit će jednom... sunčani pozdrav :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, Kaća! Mnogo mi znači tvoje mišljenje, pošto si ti stručnjak za nostalgiju :)
      Pa, evo, i ja već duže vreme planiram da napišem neka pisma, ali mi nekako uvek nedostaje vremena. To je stvar koja ne može da se radi na brzinu. Baš je lepo to što čuvaš pisma svoje porodice. Takve stvari najčešće završe na nekom tavanu, sve dok ih jednog dana neki mladi naslednici ne bace u smeće...ili, pak, neki zanesenjaci izdvoje i sačuvaju. Treba se samo setiti da su Bahove partiture služile za uvijanje mesa u mesari :) Ja, svakako, s nestrpljenjem očekujem tvoj post:)

      Избриши
  3. Hvala puno na divnim riječima, i tebi i Nataši, nekako me zastidiste.
    Drago mi je da i drugi osjećaju radost darivanja, razmjenjivanja ideja i radova, da se čini male-velike radosti.
    Tvoja Ofelija je fantastična i ja sam već očarana tvojim siluetama.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Fikreta, ti si izuzetna osoba i nikako ne treba da ti bude neprijatno kad te hvalimo :) Ti zaista umeš da obraduješ svakoga i toliko si pažljiva i prijateljski raspoložena prema svima. Nemoj da se menjaš!
      Drago mi je voliš ove moje skromne ilustratorske pokušaje. Hvala!

      Избриши
  4. Obradovala sam se kao malo dijete kada sam dobila tvoje pismo!!! ♥ Zato znam kako si se osjećala kada ti je sve ovo stiglo :) Uskoro ćeš se opet obradovati :))))

    Divno si napisala ovaj post o pismu i doćarala si svu nostalgiju. Ja sam presretna jer sam upoznala mnoge od vas ovim putem i uvijek se radujem vašem postu kao da je lično pisan za mene :):)

    Silueta Ofelije mi se jako sviđa, ovim pokretom tijela si doćarala njenu sudbinu :(

    Mogu ti reći da mi je drago da si stavila fotografiju svog kreativnog kutka da malo mogu zaviriti u tvoj svijet gdje stvaraš, a posebno mi se sviđa šoljica ćaja koja malo izviruje. ♥

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Šta da kažem drugo, nego, da jedva čekam da se obradujem ponovo :) Znaš, sve ovo pisanje i čitanje je postalo jako uzbudljivo. Čini mi se da neke od vas poznajem bolje nego ljude sa kojima se srećem svaki dan.
      Isprobala sam razne društvene mreže, ali forma bloga mi nekako najviše odgovara. Ovi naši postovi izgledaju kao pisma ili stranice dnevnika, zar ne?

      Da, jadna Ofelija, baš mi ju je žao...moraću da se vratim nekim optimističnijim temama.

      Ja prostor u kome radim jako volim. Užasno je haotičan, ima u njemu svega i svačega, sto je prepun papira, boja, raznih sečiva, četki...ali ja se u tom haosu odlično snalazim. I, naravno, šolja čaja je uvek tu...

      Избриши
  5. Otkrih i ja log silueta i prelistah sve bas sve . Novi svijet za mene . Svidja mi se i posjeticu te ponovo .
    Pozdrav iz daleke Svedske (ako saznam adresu poslacu i pismo )
    Ja ne da obozavam pisma vec ih i skupljam pa ih citam i po par puta .

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. :) Mogu samo da ti kažem da sam jako srećna što si svratila ovde i što ti se dopada ovo moje malo mesto u kome se čitaju dečije knjige i slušaju uspavanke.
      Pisma su, naravno, uvek dobrodošla. Primam i odgovaram :)
      Radnička 19, 36210 Vrnjačka Banja. To je moja adresa, da se ne mučiš da tražiš :)

      Избриши

Hvala vam što ostavljate komentar :)