Uspavanka za oblake

Volim zimu i volim sneg, a to ne podrazumeva samo kunjanje u toploj sobi i gledanje kroz prozor. Mislim, može i to, naravno, uz šolju čaja i priče bez kraja, ali je jako lepo provoditi vreme i napolju na snegu. Samo su mi poslednjih par zima, uključujući i ovu, bile pokvarene nekakvim groznim magarećim kašljem. A kao dete nikad nisam bila bolesna, mogla sam da se sankam po ceo dan sve dok mi se prsti i na nogama i na rukama potpuno ne ukoče da ne mogu da ih pomeram, pa me tek to natera da uđem u kuću. Godine, valjda, nemam pojma...I tako sam se bila ućutala, niti mogu nešto da radim, niti da pišem na blogu, samo kašljem do duboko u noć. Pa pošto ne mogu da zaspim, skuvam čaj i gledam Harija Potera, a kako je tek zabavno, posle tako provedene noći da se ustane pre šest i ide na posao. Katarina (Čardak ni na nebu ni na zemlji) mi se bila zabrinula što me nema, pa mi samo pošalje smajlića na mejl, čisto da proveri da li sam živa, što li me nema...Pa joj ni to ne bude dovoljno, nego mi,