Faeries

Faeries

Странице

петак, 19. јун 2015.

Izložba

Eto, prođe i to "strašno" otvaranje izložbe, kog se uvak užasno plašim. Divim se ljudima koji su opušteni i sa lakoćom mogu javno da govore o bilo čemu. Meni je dovoljno da vidim mikrofon, da se upali lampica na kameri i ja sam odjednom tabula rasa :) Toliko sam bila sluđena da sam čak zaboravila da fotografišem postavku, kako su moje slike aranžirane i kako stoje u tom prostoru. Fotografije koje slede su uglavnom Jojine, snimljene telefonom, a nekoliko sam pronašla na internetu...
A kad se sve završi, ja se najčešće zapitam zašto li sam se uopšte uznemiravala...



Zgrčene ruke, kiseli smešak i tahikardija...




***
Naravno, jedva čekam da se vratim u moje divno dvorište. A biljke u njemu bujaju i rastu toliko da počinjem da sumnjam da nešto nije u redu sa klimom. Previše je hladno i kišovito za juni. Ili sam ja sasvim izgubila prostorno-vremensku orijentaciju. U svakom slučaju biljkama prija...

Nekako ne bih očekivala da će kiša goditi kaktusu. Izgleda da nisam bila u pravu, pošto je on poma'nitao.

Loza će uskoro sasvim zatvoriti paviljon. Za sada još može pomalo da se virka. Nit' može komšiluk da vidi nas, nit' mi komšiluk. U tome je lepota prirodne izolacije :)

Bambus, takođe, luduje. Nastavi li ovim tempom, moraćemo da nabavimo mačete za probijanje kroz dvorište.

Hoće li limun roditi ove godine ili ne, pitanje je sad? 
Žalosna vrba je moje omiljeno drvo. Nemam pojma zašto. Kad sam je videla pre dve godine u rasadniku, rekla sam - ne idem kući bez ovog drveta. Izgleda da i ona voli što je kod nas.

Svako je zauzeo svoju busiju, pokušavajući da se sakrije od sunca.

 Lara i njena drugarica.

I Lara je našla svoje skrovište i sasvim neplanirano unela nemire u naše redove. Zavukla se u žbunje ispod leske i mirno zaspala, dok su je usplahireni i uplakani vlasnici (ja sam za to vreme bila na poslu, nemajući pojma šta se dešava) tražili svuda po okolini. A ona u 'ladovini hrče. Štetočina...

***
Pre nekoliko dana mi se desila smešna stvar. Ćerkica jednog kolege vajara, od oko četiri godine, kad me je videla, počela je da vuče tatu za rukav i da mu nešto šapuće na uvo. Učinilo mi se kao da priča o meni. A onda čujem, sledeće:
- Ma, jeste kad ti kažem! Liči!
- Ne znam na koga misliš.
- Na Olju!
- Koju Olju, sine?
- Pa, znaš, Olju! Ona je ista kao Olja! Ista!
A onda se njen tata složio i tako utvrdiše da sam ista Olja. A ko je, uopšte, Olja? Kako, ko je Olja! Pa, Olja je jedna devojčica sa kikom iz njihovog komšiluka :D

14 коментара:

  1. Draga Kaja prvo cestitke za izlozbu. Divim se ljudima koji stoje ispred svojih dela, za mene je to uzviseno, s razlogom. Sto se tice treme, ne sekiraj se, prisutna je kod onih kojima nije svejedno kakav ce utisak ostaviti, ma u kom poslu. Umetnici su takvi, nevole publicitet:)
    Mozes bit ponosna, vijerujem da ce izlozba bit posecena. Meni se tvoje slike dopadaju, a i drugima ce.
    Uz zelju da imas puno posetilaca na izlozbi, saljem ti pregrst pozdrava. aaauazivaj u vrtu, prelep je.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti mnogo, Rado! Eto, ja bih volela kad bih mogla da prevaziđem te svoje strahove. Mislila sam da će se s godinama stvari menjati, ali se bojim da, u tom smislu, nisam mnogo napredovala. U svakom slučaju, hvala na podršci i lepim željama. I ja se nadam da će izložba biti posećena. Veliki pozdrav!

      Избриши
  2. Ne znam zašto si uznemirena, valjda zato što si profesionalac i e želiš ništa da ti promakne, a kad smo kod Olje, da, ista si Olja. Ni jan emam pojma ko je ona, ali je sigurno lepa.
    Vidiš, ja ne koristim prirodnu izolacju, nego imam specijalne naočare za sunce, jako tamne i zovem ih "naočare za prijatelje, rodbinu i komšiluk". kaktusima prija voda, uglavnom, mada zavisi od vrste, jer su se oni prilagodili našoj klimi i nisu toliko izdržljivi kao oni u prurodnom staništu. Ma, šta god da je, ako ne škodi, nema problema.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma, uznemirana sam zato što sam blesava :) Uvek bila, a verovatno ću takva i ostariti.
      A ovo za Olju mi je bilo presmešno. Stvar je u tome što Olja ima desetak godina. Koliko uopšte odrasla osoba koja se bliži četrdesetoj može da liči na neko dete :D
      Ti i ja živimo u sličnim seoskim ambijentima i sigurna sam da i kod tebe postoji nekolicina frau Gabrijela. Mora čovek nekako da se zaštiti. Moraću da probam to s naočarima :)

      Избриши
  3. Mislim da većina nas ima tremu i da smo uznemireni u nekim posebnim situacijama ili kad treba da donesemo neke važne odluke, važno je da je tvoja izložba otvorena!
    Vrt je divan, ove godine kiša i sunce čine svoje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kod mene je to, čini mi se, malo izraženije nego kod drugih. Jedino što čovek s godinama nauči da to malo prikriva. Ali, u pravu si, sad je najvažnije je da je izložba otvorena. Kontaktirali su me i iz obližnje Jagodine. Zainteresvani su da preuzmu izložbu. Tako da ću, najverovatnije, idućeg meseca sve da preživljavam ponovo :)

      Избриши
  4. Ako izlozba bude bila u Kraljevu ili Trsteniku, javite obavezno, volela bih da je obidjem. A trema mi je poznata, ne znam zasto smo takve :-).

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jesmo li mi to komšinice? Pošto ja živim u Vrnjačkoj Banji :)
      Za sada nije u planu da se izložba održi u tim gradovima. Ja to, uglavnom, radim preko konkursa, pa gde prođe - prođe...Čini mi se sa sam pre neku godinu konkurisala u Kraljevu, ali su me odbili. Primetila sam da što si dalje od svog rodnog mesta, lakše ćeš napraviti izložbu :) Tako da više i ne pokušavam u ovim našim krajevima :)

      Избриши
  5. Čestitke na izložbi!! I ja se kao i ti odmah vraćam na tvoje dvorište, ma predivno mi je, baš me iznenadio taj ludi kaktus, kako je samo procvjetao! I ja bih voljela imati bambus u dvorištu, to baš daje nekako posebnu atmosferu, kad zapuše vjetar, pa počne šuškati...ali dvorište nam je premaleno za to :( Ma ista si Olja, kažem ti :))) Čim se radi o maloj djevojčici!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Kaća! Da, nas dve smo uvek okrenute prirodi :) Znaš, gde god da sam bila, uvek sam (naročito onda kad mi je bilo teško) mislila o svojoj kući i o svom dvorištu i kako će, kad ponovo budem tu, sve biti u redu...To je neka čudna, skoro paganska, vezanost za zemlju, drveće, mirise...Samo pomislim kako mi u maju Ruđinci mirišu na bagrem, što sam bliže kući, to je aroma intenzivnija...Dugo se ide kroz tesnu ulicu oivičenu gustim rastinjem, kao kroz tunel. A kad se popnem na brdo, otvori se nebo, plavlje i prozirnije nego bilo gde drugde. Ja stanem i udahnem duboko to nešto slatko i čisto...Eto, tu sam! Još samo dve kuće da prođem i tu je - Moja Kuća!

      Избриши
  6. Bas bih volela sa slike vidim uzivo. Da, komsinice smo u nekom pogledu :-). Poslala sam vam mejl jutros. Pozdrav, Marija

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, videla sam mejl, ali ne stigoh da odgovorim. Imala sam neku gužvu juče, između ostalog i probu hora, pošto imamo nastup danas. Izgleda da ću, na kraju, promeniti profesiju :)
      Pa, eto, drago mi je da su tvoji iz ovih mojih krajeva. Rodno mesto tvoje mame je na samo par kilometara od mene. A što se slika tiče (bilo čijih) neophodno ih je videti uživo, jer je dojam sasvim drugačiji. Vrlo često kad fotografišem svoje radove imam problema sa koloritom (pošto je vrlo intenzivan) i nikada na fotografijama ne ispadne kao u realnosti...

      Избриши
  7. Čestitam otvaranje izložbe!
    Biljke su savršene, ali Lara je moj favorit u ovom postu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Najlepše hvala!
      Pa, mogu ti reći da je Lara prilično porasla od pisanja ovog posta. Pre neki dan je napunila godinu dana. I baš se prolepšala :) Moraću opet da je fotografišem.

      Избриши

Hvala vam što ostavljate komentar :)