Faeries

Faeries

Странице

четвртак, 11. септембар 2014.

Žene ilustratori "Zlatnog doba"

Nedavno sam otkrila jednu vrlo lepu i bogato ilustovanu knjigu Dover izdavačke kuće iz Njujorka, koja nam predstavlja žene koje su se bavile ilustracijom,  pre svega dečijih knjiga, u periodu od otprilike 1880 do 1930. Ona ne obiluje mnoštvom podataka, već kao i većina drugih Dover izdanja daje najosnovnije informacije o "Zlatnom dobu ilustracije" i kratke biografije svake od 22 predstavljene umetnice, ali je taj nedostatak, tj. šturost u informacijama nadoknađen kvalitetom i brojem ilustracija. Međutim, količina informacija u knjizi nije bila određena samo ograničenim prostorom i željom da se akcenat stavi na sama dela, već i time što je, u stvari, jako teško dođi do podataka o pojedinim umetnicama. Krajem devetnaestog veka, kada se priča dešava, u ekspanziji je bila štamparska delatnost, razvijen je novi metod štampanja koji je omogućavao kolor štampu u više primeraka (sve do sredine XIX veka štampanje ilustracija u knjigama je bio veoma dug i skup proces i moguć samo u jednoj boji). Pored toga uzdiže se srednja klasa kao potencijalni konzument svih tih novina, časopisa i knjiga. Takođe, veliku ulogu ima i unapređenje transporta  i mogućnost da određena publikacija stigne u bilo koji deo sveta. Nije, zato, ni čudo što se taj period naziva zlatnim dobom. 
Knjigu je moguće kupiti OVDE

Sve to je uslovilo pojavu mnoštva ilustratora, a ono što je malo neobično jeste da među njima bilo veoma mnogo žena. Na primer, samo u Americi bilo je čak osamdesetak žena za koje se zna da su bile aktivne u tom periodu. Bavljenje ilustracijom se smatralo dobrim izborom zanimanja za ženu, jer su crtanje, muzika i ručni rad smatrane poželjnim "ženskim" veštinama i sastavni deo obrazovanja svake žene. Takođe, se smatralo dobrim i to što je taj posao moguće obavljati kod kuće, pa tako glavne ženine uloge, brak i majčinstvo nisu bile ugrožene. Međutim, u praksi se dešavalo da su mnoge talentovane žene ilustratori, koje su izgradile uspešnu karijeru, ili potpuno odustajale ili drastično smanjivale obim rada posle udaje. Malo je onih koje su uspešno balansirale između porodice i karijere, a najbolje su prošle one koje su bile udate za umetnike (koji su imali razumevanja za stvaralački proces). Takođe je i promena prezimena predstavljala problem, pa je biografima nekad bilo teško da im uđu u trag i prate njihovo dalje stvaralaštvo.
Ono što meni smeta je to što smo, na ovom prostoru, slabo upoznati sa radom tih umetnica. Ne piše se o njima (tj. ne prevode se knjige), nemamo gde da vidimo njihove ilustracije. A one i te kako zaslužuju pažnju.
Odlučila sam da napravim izbor i prikažem ono što se meni učinilo najinteresantnijim. Ovaj put izostavljam Beatriks Poter, kojoj planiram da posvetim ceo post. I baš sam se bila spremila da kukumavčim kako me nervira što ne prevode njene knjige, kad nađoh nekakvu audio knjigu na srpskom. Kaže "Priča o Petru zecu". Taj naslov zvuči kao da je priča o nekakvom čoveku, koji je mnogo dosadan. Mislim, ja bar imam takve asocijacije. Ja bih ga prevela kao "Pera Zekan i drugari". No, dobro, idemo dalje...

FLORENS HARISON (Škotska)

"Moje srce je kao raspevana ptica"       "Stajala je na zemlji gde pupi cveće"
iz knjige "Pijaca Goblina" i druge pesme Krisine Roseti

ELIZABET ŠIPEN GRIN (Amerika)

                        Žizel, "Harper" magazin, oktobar 1908.    "Harper" magazin, april 1906.

DŽESI VILKOKS SMIT (Amerika)

                             "O, nemoj me povrediti!"                            Cveće"Dečiji vrt stihova" 
                                (Vodene bebe, 1916)                        Roberta Luisa Stivensona, 1905.
                                             
Alisa u zemlji čuda, 1923.
(Deluje poznato? Čini mi se da je Dizni malo prepisivao.)

ELENOR PLEJSTED ABOT (Amerika)

          "Deca dvojice kraljeva", Grimove bajke, 1920.   "Kraljevu kći odnese zmaj"Grimove bajke, 1920.

MEJBEL LUSI ATVEL (Engleska)

               "O, Bože! Zakasniću!" Alisa u zemlji čuda, 1910.     Alisa u zemlji čuda, 1910.

RUT MERI HALOK (Amerika)
          "Dobra i nevaljala deca", Dečiji vrt stihova, 1919.               Dečiji vrt stihova, 1919.

EN ANDERSON (Škotska)
             "Mlinareva kći", Grimove bajke, 1922.       Ledene vile, koje rasteruju oblake, Vodene bebe, 1924.

KLARA M. BARD (Amerika)

 Priča o životinjama, 1928

VIRDŽINIJA FRENSIS STERET, (Amerika)

Stare francuske bajke, 1920.

A onda se, na celu ovu priču i moje razmišljanje nadovezala još jedna knjiga, koja je ušetala u moju sobu i skočila na moju policu, sasvim neplanirano. Imala je leptirova krila i ja sam odmah znala odakle dolazi, iako na njoj nije pisalo ništa. Lepo je znati da neko tamo negde misli na mene...
U pitanju je bajka Snežana i sedam patuljaka, sa fantastičnim ilustracijama Nensi Ekholm Barkert. Ona je američka ilustratorka rođena 1933, tako da se lepo nadovezuje na ovu priču. Ima nečeg u njenim ilustracijama što me jako podseća na ranorenesansnu umetnost. Svakako ću je svrstati u jednu od mojih najdražih umetnica.



уторак, 02. септембар 2014.

Mali dnevnik gljiva

     Kako je samo čudesan biljni i životinjski svet koji nas okružuje! Kako je savršen! Svaka travka, svaka buba, svaki gmizavac! Sve, apsolutno sve. Kako ih je priroda ustrojila da nepogrešivo znaju svoju svrhu i svoj cilj! Naiđe mi, tako, da prosto ne mogu da se načudim tom savršenstvu...Šuma je jedno od najuzbudljivijih mesta koje mogu da zamislim. Kad kročim u nju je se odjednom osetim malom, ali istovremeno i neobično živom. Sve miriše na vlagu, mahovinu i trulo lišće i čini mi se kao da mogu da čujem biljke kako rastu, gljive kako otvaraju šešire. Izlazi mi pred oči često jedna slika iz ranog detinjstva (čini mi se da još nisam bila pošla u školu), braća i ja i još neki naši rođaci idemo na pecanje. Ja, naravno, idem samo da bih pravila gužvu, iako sam prethodno oštro upozorena da ne smem da kukumavčim niti da sam umorna, gladna, žedna, niti da mi se piški. Dakle, moj zadatak je da ćutim i ne smetam. Sećam se samo da smo dugo išli preko nekakvih livada i jaruga i da smo najzad stigli na neko čarobno mesto. Nekakva plitka, prozirna voda protiče posred šume. Sve je šareno od sunca koje prolazi kroz granje. Gazim po vodi. Zatim idem u šumu, ali pazim da se ne udaljim previše. Bojim se. Berem nekakvo čudno cveće koje na istoj stabljici ima cvetove i ljubičaste i roze boje. Stablo je mesnato i prekriveno kao nekakvim maljama. Čudno. Nisam nikad videla takvo nešto. Nalazim malu crvenu glivu koja liči na ušnu školjku. Pitam šta je to i dobijem odgovor da sam glupa i da je to popovo uvo...Čudnovato je kako čovek pamti nekakve sitnice i detalje koju su potpuno nevažni, kako mu ostanu urezani zauvek. Pa se pitam ima li to ikakve veze sa tim što ja sad želim da slikam taj mali bajkoviti svet? Nisam postala sakupljač gliva, time se bave moj tata i braća, ali sam poželela da napravim nekakav dnevnik, ili leksikon, ili već ne znam kako bih to nazvala, koji će se baviti gljivama, livadskim cvećem i pticama. I tako sam počela da pravim neke minijaturne akvarele, i nemam pojma zašto, niti kuda to vodi, ali mi neobično prija, jer budi u meni sećanja za koja sam mislila da sam zaboravila...