Faeries

Faeries

Странице

четвртак, 15. мај 2014.

Čajni kolačići za vile (to moraju da jedu oni koji neće da porastu)

Ne znam kako je ostalima, ali meni vreme leti i to toliko brzo da nikako ne uspevam da ga stignem. Zaprepastila sam se kad sam videla da je prošlo skoro mesec dana otkako sam poslednji put pisala post. A dešavanja su bila toliko zgusnuta, od poplave u Vrnjačkoj Banji, preko mog boravka u Beogradu kod drugarice, pa do samostalne izložbe u Mladenovcu. Dešavalo mi se uoči izložbe da ostanem do dva ujutru da završavam kolaže. A onda ustanem u pola šest, da se spremam za posao, sve to spakujem i pošaljem brata u Trstenik kod Steve uramljivača (koga usput pozovem i zamolim da mi urami radove tog istog dana) a brata zadužim da izabere ramove. Pa sam onda brzom brzinom pravila kataloge, tražila gde i kako da štampam i naravno u toj žurbi napravila hiljadu grešaka i najgore moguće izbore koje sam uopšte mogla. Nije za mene ovaj turbo ritam, ja sam navikla da se klackam s noge na nogu i da premišljam natenane.
Izdržim ja tako neko vreme, da jurcam i da ne spavam, a onda samo klonem. Uhvatila me zadnjih par dana spavaća bolest, kako vidim krevet, meni se spava. Uzeh juče da malo prelistam i osvežim u svom sećanju Tagorinog Gradinara. "Tamne su reci tvoje, prijatelju moj, razumeti ih ne mogu..." Posle par strana, ja sam bila u carstvu snova, ali nisam sanjala ni Tagore, ni poeziju, nego, po običaju nekakve noćne more...A kad sam se posle par sati probudila samo sam prešla na Jesenjina i ponovo pala u komu :)
Nekako mi ova kiša koja bez prestanka pada i vetar koji zavija kao stvoreni za čitanje poezije.
Usput, evo jednog jako lepog sajta za ljubitelje poezije. Zove se Poezija suštine.
Evo, i sad dok ovo pišem, ja sam u nekakvom polusnu i stalno zevam...
Takođe me je i pre nekoliko dana iznenadio jedan ljupki paketić. Ko bi drugi bio, nego moja draga Fikreta. Joj što smo se obradovale nas tri i odmah rešile da priredimo čajanku da proslavimo. A evo i zašto. Prvo dobile smo neke mnogo fine bojice, a to je nešto što mi mnogo volimo, mislim, bilo kakav slikarski materijal. A drugo, dobile smo i vrlo ukusne i slatke čajne biskvite (koje inače jedu vile, bar tako stoji na kutiji), što, takođe, mnogo volimo. I šta smo mogle drugo da uradimo, nego da napravimo čajanku. Usput mi je rečeno da prenesem blagoslov i pozdrave dragoj Fikreti. Pa, evo, prenosim :)