Faeries

Faeries

Странице

субота, 19. април 2014.

Životinjice od testa

Ne znam kako je u drugim kućama, ali u našoj pred praznike svako ima određena zaduženja, koja se ponavljaju iz godine u godinu. Jedna od obaveza koju imamo Kisa, Joja i ja jeste da za Vaskrs pravimo miliprote. Običaj je da se od testa prave razne domaće životinje i ono što je najzabavnije je što nam ovi naši matori dopuštaju da radimo i pravimo šta god hoćemo. Mi tako počnemo da pravimo, pa se onda posvađamo, pa onda jedna drugoj pomažemo, pa se smejemo, da bismo na kraju dobile čitav zoološki vrt. Ponekad je, čak, teško utvrditi koju smo vrstu životinje napravile, bude tu i slučajnih zmajeva i raznih krilatih i repatih životinja, ali u toj raznolikosti i jeste lepota.






Ovo što liči na zmaja je u stvari poni, a ovo na guzi mu je tetovaža u obliku cveta :)

Nemojte da se iznenadite što skoro svaka životinja (pa čak i ptica) ima crnu tačku na stomaku - to joj je pupak. To je bila izričita Jojina želja.
 ***

Na kraju ovog kratkog posta mi ostaje da svima vama koji slavite poželim srećne predstojeće praznike!
Živi bili <3
 

понедељак, 14. април 2014.

Krajevi se potroše, početak uvek traje

Reših da ugasim blog. Baš sam se bila naoštrila i čvrsto odlučila da neću da se predomišljam. Ne mogu baš da kažem da sam se umorila od blogovanja, već mi se čini da sam preterala sa sentimentalnostima. I tako sam odlučila da ugasim ovaj i započnem novi blog, koji će biti strogo poslovan i praktičan, a uz to sam se nadala da će biti i zanimljiv, ali nikako sladunjav i pekmezav. Moram da priznam da mi je bilo žao, ali velika odluka je bila pala i nije se moglo nazad...Ja i čvrstina karaktera, to čak i meni samoj zvuči krajnje komično. Mislim, bila sam ja odlučna tri dana, a onda su neki meni dragi ljudi počeli da me pitaju gde mi je blog. Najpre Fikreta - tu je već moja rešenost počela da se koleba, zatim Kaća - tad sam klonula i bilo mi je jasno da je sve samo pitanje trenutka. A onda kad me je i Vladana, drugarica sa faksa, pitala isto - stvar je bila rešena. Ipak nećemo uspavati ljubimca, nego ćemo ga pustiti da šepa dok još ima snage...
Lepe su mi se stvari dešavale ovih dana. Samostalna izložba u Rančićevoj kući u Grockoj je jedna od njih. Kolege sa posla su me oduševile, organizovali su minibus da zajednički odemo na otvaranje, a da ja o svemu tome nisam imala ni pojma. Bilo nam je kao da smo išli na ekskurziju - grickalice, kiflice, sokovi i kikotanje. Ali, pošto ja kao i svaki štreber patim od morske bolesti, nisam baš mogla da uživam u svim ovim zabavama. 
Inače, Rančićeva kuća je objekat star oko dvesta godina, koji se nalazi u predivnom ambijentu. Program je prilagođen deci, koja su najbrojniji posetioci ove ustanove. Imaju razne slikarske radionice i muzičke programe, koji se odvijaju na "maloj sceni pored bunara", dakle u bašti, na otvorenom. Ja sam se tu, sa svojim radovima, nekako osetila kao kod svoje kuće (što kod mene vrlo retko biva), dobrim delom i zahvaljujući simpatičnim i srdačnim domaćinima. Ne pamtim da sam se nekad negde osećala prijatnije, a imajući u vidu tematiku i dimenzije mojih radova, sigurna sam da su se i oni osećali isto :)
Evo i nekih momenata sa otvaranja.










Ovo je istoričarka umetnosti Zorica Atić, koja je napisala jako lep tekst za katalog i dala divnu uvodnu reč na otvaranju.
***
A onda smo za vikend rešile da iskoristimo lepo vreme i napravimo čajanku u paviljonu.






Nas tri sve započnemo fino, a završimo klibereći se.
Ubiće me Kisa i Joja što sam stavila ovu fotku, a ona je meni omiljena.




I na kraju da vas upoznam i sa novim blogom koji se zove Wise Little Weasel ili Mudra mala lasica. Tu ćemo nas tri lasice pokušavati da napravimo neke lepe i zanimljive stvari i da pokažemo kako i drugi mogu da urade to isto.