Faeries

Faeries

Странице

субота, 09. новембар 2013.

Otvaranje izložbe

U četvrtak 7. novembra otvorena je izložba "Vrnjački likovni krug" na kojoj su se predstavili umetnici koji žive i stvaraju u Vrnjačkoj Banji. Mislim da je otvaranje prošlo dobro i da je brojna publika, koja je prisustvovala, vrlo lepo reagovala na naše radove. Međutim, najbitnije je to da je Kisi, Joji i meni bilo mnogo zabavno i da su one zahtevale da se fotografišu pored svakog eksponata, ali u svom glodarskom stilu (nemam pojma zašto, ali mnogo vole da glume glodare). Da ne bih dužila previše, najbolje je da pogledate fotografije.
 Evo i nas posle prozivke



"Srbomobil" Nikole Pantovića


 "Sova" Aleksandra Milutinovića



 "Reciklaža" Blagoja Dimića


 Radovi Biljane Marković-Kraguljac

Radovi Predraga Čomagića

 Skulptura Branka Milanovića

 I moji radovi koji su vam većinom poznati



 I na kraju ja sa svojim modelima. Ničeg od mojih ilustracija ne bi ni bilo da mi nisu pomogle ove zlatne devojčice, i kao modeli i kao savetnici.

среда, 06. новембар 2013.

Vrnjački likovni krug

Dragi moji, ko je raspoložen, a nije previše daleko i ima višak slobodnog vremena može da navrati sutra u 19 sati do Zamka kulture u Vrnjačkoj Banji i pogleda šta to vrnjački umetnici stvaraju. Ja ću, svakako, u nardenim danima napraviti i jedan post na tu temu.

                                                           ***********************

Evo i par fotografija koje sam propustila da dodam prethodnom postu, a tiču se stvari koje su pripadale mom dedi. Na njima je dedin sat. Ne razumem se naročito u satove, ali mislim da nije stariji od 1930.



                                                                 *****************


A za ljubitelje serijala o belgijskom detektivu Herkulu Poarou važno obaveštenje. Krajem oktobra emitovana je nova epizoda serije u kojoj se pojavljuju i neki stari likovi, koji su se pojavljivali u prvih nekoliko sezona: Hejstings, mis Lemon i inspektor Džap. Moram da priznam da smo Kisa, Joja i ja odgledale sve, apsolutno sve epizode (i to više puta). Na našu veliku žalost, sezona 13 je poslednja i u jednom od ta četiri filma Poaro će umreti :( Muka mi je kad pomislim na to... Interesantna stvar, kad god sam bolesna ili loše raspoložena, imam običaj da pustim neku od epizoda Poaroa (u obzir dolazi i Šerlok Holms) i tako zaspim...nemam pojma zašto, nekako me oraspoloži...Valjda je to moja španska (ili turska) serija :)
Evo linka
THE BIG FOUR

петак, 01. новембар 2013.

Deda Milan

Imamo mi u kući jednu fioku, koja se teško otvara i uvek zahteva neko oruđe kao ispomoć, u slučaju da želite da zavirite u nju. Znam da će zvučati čudno, ali ponekad prođu godine, a da je ne otvorimo. To je "babina fioka" u koju mi kao deca nismo smeli da zavirujemo bez dozvole. I tako je nekako ostalo i danas, iako je baba upokojena  već više od dvadeset godina. A meni, baš sinoć nešto pade na pamet da je otvorim. Unutra je gomila papira, dokumenata, ugovora, dakle ništa naročito zanimljivo. Ali, ima jedna kutija u kojoj se kao blago čuvaju stvari koje su pripadale mom dedi Milanu: fotografije, beležnice, sat i jedna poema. Počinjem da prebiram po stvarima, a Kisa zaviruje preko mog ramena i kaže malo začuđeno: "U toj fioci kao da je vreme stalo". "I jeste stalo", odgovorim ja. Smešno mi je. Ona nikad nije ni virnula unutra. Pa, evo, možemo da zavirimo zajedno...
Ljubica i Milan, fotografija sa venčanja iz 1926. godine

Morala sam ove dve fotogravije da stavim jednu kraj druge. Mislim da će se svi složiti da je sličnost sa Čaplinom neverovatna :)
Ova fotografija je iz 1933. ili 34. godine. Na njoj su Ljubica i Milan sa četvoro dece (mog tate nema na ovoj slici, on je rođen nekih desetak godina kasnije) i Milanovim sestrama Radom i Desom.


Milan i Radivoje (moj stric) u centralnom banjskom parku izpred tople mineralne vode. Moj je deda, inače, od 1929. godine radio u Upravi Banje, kao čuvar toplog mineralnog izvora. Evo i par fotografija sa "radnog mesta".
Milan na nekadašnjem izvoru "Lira" (današnji Snežnik) 1933.
Na Snežniku 1946. godine
Među fotografijama se nalazi i poema na četiri strane A4 formata, koju je deda napisao 1926. godine posle noći provedene u zatvoru. Svaki put se nasmejem i rasplačem, kad uzmem da je čitam. Iz njegove jadikovke vidi se da je nepravedno završio u apsu, a da je jedan od glavnih krivaca njegova maćeha, koja ga je i zavadila sa njegovim ocem.
Tu je i beležnica u kojoj su zapisani neki važniji događaji u njegovom životu, kao npr. stupanje u službu 1929. godine.

Ovo su detalji iz njegove vojničke isprave iz 1924. godine, gde stoji lični opis: " obim i visina 85/163, kosa smeđa, oči smeđe, brkovi mali smeđi..." i lični podaci za vreme službe:"Miran, marljiv i pošten, dobrog vladanja, kao strelac upotrebljiv. Nije kažnjavan." Ima za mene nečeg dirljivog u ovom opisu, nečeg što ga čini stvarnim, iako ga ja nikad u životu nisam videla. On se upokojio na današnji dan pre tačno 60 godina, a 25 pre mog rođenja. Moj otac je imao svega sedam godina kad se to desilo.
Ljubica sa decom (moj tata je najmlađe muško dete).
Ostale su iza njega razne priče o njegovoj pravednosti i dobroti, koje će trajati dok bude bilo onih koji ga pamte (a takvih je sve manje). Tetka mi je često pričala o njemu, o tome kako njih, decu nikad nije tukao, niti grdio (za tu delatnost je bila zadužena baba Ljubica), nego uvek imao blag i strpljiv odnos sa njima.

Na kraju, mogu samo da kažem da mi je žao što se nismo sreli...