Faeries

Faeries

Странице

субота, 06. јул 2013.

Pisma

Ne znam zašto, ali uvek se obradujem kad mi stigne pismo ili pošiljka, pa makar to bilo obaveštenje iz banke :) Čudesno je lepo kad vam stigne nečija rukom pisana misao, kao da se delić tog nekog preneo na papir i ostao tu zauvek. Ima tu nečeg ličnog, prisnog, što izmiče ovoj virtuelnoj stvarnosti u kojoj živimo. Čudnovato je to kako nas je blog zbližio i naveo da komunicramo na jedan starinski i izmodeli način, koga se naši roditelji sećaju sa nostalgijom. Posle ovoga što je rečeno, lako je zamisliti koliko mi je bilo drago kada mi je stigla jedna veoma lepa razglednica iz Italije.
Fano, predivno mesto u kome živi Fikreta (Il Mondo di Fikreta), bogato antičkim građevinama, muzejima, arheološkim nalazištima, burne i uzbudljive istorije, čarobnog ambijenta kroz koji protiču neke neobične zelene vode, prosto privlači svojom bajkovitom prošlošću. I, eto, tu živi Fikreta sa svojom Ksenijom ukrašavajući kutije dekupažom, praveći čestitke i origami figurice. I bila je toliko dobra da me se seti i pošalje ovu ljupku razglednicu.
Nedugo potom, stiže mi i jedan slatki paket iz Beograda, a u njemu nešto toliko lepo, da me je ostavilo bez teksta.
Maki (Unikatni pokloni) mi je poslala flašu sa svojim neverovatno ljupkim siluetama. A onda sam je ja napunila likerom od ribizle i još više se oduševila, a verujem da će se i ona sama iznenaditi kad bude videla :)
Slutila sam da to nije sve i bila sam u pravu, jer sam ubrzo od Creativa Cale dobila jednu neverovatno simpatičnu blog nagradu, koju je dodelila svim čitaocima bloga na blogorođendan.
Nisam, nažalost, imala baš mnogo vremena da se posvetim svojim silueteam i crtežima, tako da se to što sam radila prilično oteglo. Ideja se začela dok sam slušala pesmu Dvoržakove Rusalke o mesecu. Ne, nisam u pravu! Sve je počelo kad sam napravila skicu žene koja izgleda kao da pluta po vodi. Nisam toga ni bila svesna dok mi Joja listajući po mojim sveskama nije skrenula pažnju na to. A posle je usledio Dvoržak. Ne mogu baš uvek da pratim kako stvari teku. Na kraju nije bilo ništa ni od Rusalke, ni od Dvoržaka, ni od meseca,  već odnekud "ispade" Ofelija. Neka me niko ne pita "zašto", jer nemam pojma. Još od prvog čitanja bila mi je dirljiva njena sudbina, i pomisao da bi se većina ljudi danas nasmejala njenoj slabosti i krhkosti, mi je čini još dražom. Voli li još neko Šekspira osim mene (i Engleza, naravno)?
 Čaj je uvek tu :)

"Pray you, love, remeber"