Faeries

Faeries

Странице

понедељак, 20. август 2012.

Jojini crteži

Čudesno je kako je kreativnost izražena kod svakok deteta od najranijeg detinjstva pa sve do polaska u školu. Meni se škola uvek činila kao neka grozna ustanova za mučenje dece, a sudeći po tome kako utičeto zaista i jeste. Umesto da onaj dar i jedinstvenost koje dete ima, prihvati i razvije, ona ima potrebu da ga ukalupi i svede na šablon prihvatljiv pre svega čudnovatom ukusu čudnovatih pedagoga. Sve to nije ničta novo i odavno je kao fenomen poznato u psihologiji. Povod za celu ovu priču jesu Jojini crteži iz 2007. godine, dakle iz perioda kad je imala pet godina. Oni su tako ljupki i razigrani i potpuno slobodni u svojoj interpretaciji, da, čini mi se, niko ne može da ostane ravnodušan na njihovu draž. A Jojin komentar pet godina po njihovom nastanku je: "Stvarno ne znam kako sam mogla da ih napravim tako lepo. Ja sad to ne umem." Moram da priznam da me je sve to pogodilo i odmah podetilo na odbojnost koju sam osećala prema školi i na ravnodušnost i apatiju pedagoga. Ne želim, naravno, da stvari generalizujem, uvek je bilo i biće u školi ljudi koji imaju sluha za posebnost svakog deteta. Nije mi bila namera ni da kritikujem školstvo. Ja, prosto, verujem da svaka stvar u nekom trenutku dođe na svoje mesto i da je ta Jojina nesigurnost trenutna, i da će, kad dođe pravi trenutak, ona umeti da iz sebe izvuče ono najbolje (ako uopšte bude zainteresovana za umetnost). Evo, dakle, nekoliko njenih simpatičnih crteža.





A evo i jednog koji smo zajedničkim snagama Joja i ja uveličali i preneli na zid našeg kupatila.
Ovo je Jojin crtež.


A ovo je naša zajednička kreacija.


Ovde dodajem i dva moja skorašnja crteša. Fascinacija pticama i dalje traje. Ovo je siva vetruška, vrsta malog sokola. Vrlo je ljupka. veličine je goluba, a i svojom fizionomijom podseća na njega. Ugrožena vrsta, kao i većina ptica grabljivica. Izgleda da je čovek najstrašnija grabljivica koja baulja po zemlji.


A ovo je jedna mala sova, koja se ispilila na boru u našem dvorištu. Bila je ispala iz gnezda, verovatno dok je učila da leti, pa ju je moj tata vratio na drvo.


2 коментара:

  1. Drago mi je što si naletela na moj blog, jer tako, evo, i ja dodjoh na tvoj. :) Puno, puno prelepih crteža i slika sam videla ovde! Zaista imaš puno talenta, a po Jojinim crtežima reklo bi se da ide tetkinim stopama! :) Sve pohvale za vaše radove!

    ОдговориИзбриши
  2. Drago mi je sto tako mislis, Jasna. Hvala sto si se prikljucila nasoj veseloj druzinini.

    ОдговориИзбриши

Hvala vam što ostavljate komentar :)